Svrha i vrednosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja

Sve što treba da znam, naučio sam još u vrtiću
Robert Fulghum
Sve što treba da znam o tome kako treba živeti, šta raditi i kakav biti, naučio sam još u vrtiću. Mudrost me nije čekala na vrhu planine, na kraju dugog uspona školovanja, nego se krila u pesku dečjeg igrališta.
A evo šta sam tamo naučio:
Sve podeli sa drugima.
Igraj pošteno.
Ne muči ljude.
Svaku stvar vrati gde si je našao.
Počisti za sobom.
Ne uzimaj ono što nije tvoje.
Kada nekoga povrediš, izvini mu se.
Peri ruke pre jela.
Pusti vodu u toaletu.
Živi uravnoteženo: malo uči, malo razmišljaj, crtaj, slikaj, pevaj i pleši, igraj se i radi – svaki dan od svega pomalo.
Svakog poslepodneva odspavaj.
Kad izađeš u svet, budi oprezan u saobraćaju, drži se za ruke i ne udaljavaj se od svog druga.
Ne zaboravi da čudo postoji. Seti se semenke u plastičnoj čašici: koren je krenuo u dubinu, stabljika u visinu, niko ne zna zašto i kako, ali tako je sa svima nama.
Zlatne ribice, hrčci, beli miševi, čak i semenke iz plastične čašice – jednom moraju da umru. I mi ćemo.
A zatim se setite svojih prvih slikovnica i prve reči koju smo naučili – najveće i najvažnije od svih reči – VIDI.

Sve što treba da znate sadržano je negde u ovom spisku. I zlatno pravilo, i ljubav, i temeljna pravila higijene. Ekologija i politika, ravnopravnost i zdrav život. Uzmite bilo koje od tih pravila, dodajte mu teške, odrasle i zvučne reči i primenite na život svoje porodice, posao, državnu politiku, svet u kome živimo – i videćete da će pravilo ostati jasno, tačno i čvrsto.”

Stotinu ipak postoji
Loris Malaguzi, osnivač Ređo pedagogije
Dete je stvoreno od stotinu stvari.
Dete ima stotinu jezika,
stotinu ruku,
stotinu misli.
Stotinu načina promišljanja,
igranja i pričanja.
Stotinu, uvek stotinu
načina slušanja,
čuđenja i voljenja.
Stotinu radovanja zbog pesme i razumevanja.
Stotinu svetova za otkrivanje,
Stotinu svetova za izmišljanje,
Stotinu svetova za sanjanje.
Dete ima stotinu jezika
(I još stotinu, stotinu, stotinu plus).
Ali ukradu mu devedeset i devet.
Škola i kultura odvajaju glavu od tela.
Oni detetu govore:
da razmišlja bez ruku,
da radi bez glave,
da sluša i ne govori,
da razume bez radosti.
Da voli i da se divi samo za Uskrs i Božić.
Kažu mu: da otkrije svet koji već postoji.
I od stotinu ukradu mu devedeset i devet.
Kažu mu:
da su rad i igra,
stvarnost i fantazija,
nauka i mašta,
nebo i zemlja,
java i san -
stvari koje ne stoje zajedno.
I tako kažu detetu
da stotinu ne postoji.

Al’ dete im odgovara: NEMA ŠANSE - stotinu postoji.

Deca uče od načina na koji žive
Bertrand Rasel
Dete koje živi sa podsmehom uči da bude stidljivo.
Dete koje živi sa zamerkama uči da osuđuje druge.
Dete koje živi sa nepoverenjem uči da podvaljuje.
Dete koje živi sa ljubavlju uči da voli.
Dete koje živi sa ohrabrenjem uči se poverenju.
Dete koje živi sa istinom uči se pravdi.
Dete koje živi sa pohvalama uči se da poštuje.
Dete koje živi učestvujući uči da bude uviđavno.
Dete koje živi sa znanjem uči se mudrosti.
Dete koje živi sa srećom pronaći će ljubav i lepotu.

Prilagođavanje/adaptacija dece na predškolsku ustanovu
Polazak deteta u vrtić u većini slučajeva predstavlja prvu veću životnu promenu u uslovima u kojima dete odrasta. Taj korak ima uticaja na celu porodicu, kako na dete, tako i na roditelje i na bliske osobe u okruženju deteta. Kao i kod svake promene, uobičajene su i očekivane reakcije dece, koje za neku decu mogu biti lakše, a za neku decu uz otpor i patnju .
Ukoliko ste se opredelili da upišete dete u predškolsku ustanovu onda razmišljajte o toj situciji kao važnom koraku u osamostaljivanju deteta. U tom procesu, koji je različit i individualan, podjednako je važna uloga roditelja i vrtića, koja se ostvaruje kroz međusobnu saradnju, poverenje, iskrenost i međusobno informisanje o toku procesa adaptacije.
U procesu privikavanja važno je da i roditelji i vrtić sprovode postupke koji će biti prilagođeni detetu i usklađeni.

Preporuke i postupci roditelja u prilagođavanju deteta
Budite informisani - prikupite informacije o uslovima u vrtiću i postupcima zaposlenih u procesu adaptacije dece, što će doprineti sticanju međusobnog poverenja. Priprema dece u porodici za polazak u vrtić biće uspešnija ako:

  • Posetite vrtić pre polaska deteta gde će dete upoznati prostor i vaspitača/medicinsku sestru
  • Objasnite detetu šta će se događati prvog dana u vrtiću
  • Podstičete dete da pita i odgovarate na sva detetova pitanja o vrtiću
  • U toku prvih dana prilagođavanja odvojite što više vremena za dete, jer mu je Vaše prisustvo i razumevanje za njegovo stanje dragoceno
  • Pre samog polaska u vrtić obezbedite dovoljno vremena, kako ne biste bili užurbani i nestrpljivi
  • Kažete detetu/dogovorite se/ ko će ga voditi u vrtić i ko će dolaziti po njega, i trudite se da budete tačni
  • Ne napuštate dete naglo, bežeći! Tako je samo Vama lakše
  • Ne preuveličavate značaj polaska u vrtić, ne pričate neprestano o vrtiću, već predstavite kao normalnu situaciju u životu deteta
  • Probate da ne pokazujete uznemirenost, tugu ili strah, ali ni preteranu radost
  • Obavestite vaspitače o osobenostima i navikama Vašeg deteta
  • Dozvolite detetu da ponese svoju omiljenu igračku i obučete ga prikladno za slobodno kretanje i igru
  • Po odlasku iz vrtića ne preterujete sa pitanjima o vrtiću, već pustite da dete inicira temu razgovora
  • Uskladite kućni režim sa ritmom aktivnosti u vrtiću (hranjenje, spavanje, pravila ponašanja…)

Preporuke i postupci u vrtiću
Uspešnija adaptacija dece na ustanovu ostvaruje se ako se u vrtiću:

  • Stvara atmosfera otvorenosti za individualna prilagođavanja i razvijaju individualne strategije za svako dete
  • Vaspitači/medicinske setre konsultuju i uvažavaju ideje i informacije roditelja vezane za ponašanje i navike dece
  • Podstiče i omogućava roditeljima upoznavanje prostora i organizacije života u vrtiću
  • Podržava boravak roditelja u sa decom u vrtiću u cilju olakšavanja prilagođavanja dece
  • Poštuju individualne osobenosti, različitosti, navike i rutine dece
  • Razumeju briga i strahovi roditelja i dece
  • Pružaju realne informacije i daju preporuke roditeljima
  • Primenjuju raznovrsne vaspitno-obrazovne metode i postupci u skladu sa osobenostima dece
  • Omogućava fleksibilna organizacija i dinamika koja se usklađuje sa potrebama dece i roditelja (npr. fleksibilna dinamika dolaska i dužina boravka dece u toku dana).

Roditelji i vrtić neizostavno postaju najbliži partneri u vaspitanju i obrazovanju dece. Program boravka dece u vrtiću može upotpuniti dečja porodična iskustva odrastanja i učenja ako se razvija kroz partnerske odnose sa porodicom i spremnost na kompromise i promene